Maslačak (Taraxacum officinale) je verovatno najpoznatija biljka koju svi prepoznaju, a malo ko koristi. Raste svuda, smatra se korovom i uglavnom se čupa. A ceo je jestiv — list, koren i cvet — i svaki deo se koristi drugačije. Ovaj tekst pokriva sve tri upotrebe, sa receptima i sa onim što se retko piše: kome maslačak ne prija.
Kako izgleda i kada se bere
Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka sa mesnatim, vretenastim korenom. Prizemni listovi čine rozetu i naslonjeni su na tlo, oblik im je promenljiv — od glatkih ivica do duboko nazubljenih, po čemu je biljka i dobila ime u više jezika (na engleskom dandelion, od francuskog „lavlji zub”). Šuplja cvetna stabljika nosi jednu žutu glavicu koja se noću zatvara.
Kod nas ga zovu i gorko zelje, žutenica, konjska žućenica, kravlje cveće.
Cveta od početka aprila kroz maj, ponekad i pojedinačno u jesen. Za branje važi jednostavno pravilo:
- List — pre nego što biljka procveta. Kasnije postaje osetno gorči.
- Cvet — u punom cvetanju, april i maj, ubran po suvom i sunčanom vremenu.
- Koren — u proleće ili kasnu jesen, kada je najmesnatiji.
Berite daleko od saobraćajnica, njiva koje se prskaju i mesta gde šetaju psi. Biljka upija iz zemljišta ono što u njemu ima.
Šta sadrži
List maslačka je bogat vitaminom A i K, sadrži vitamin C i vitamine B grupe, kao i gvožđe — po sadržaju gvožđa nadmašuje spanać. Uz to donosi kalijum i kalcijum, karotenoide i inulin, vlakno koje hrani crevne bakterije.
Gorčina lista dolazi od seskviterpenskih laktona. Ta gorčina nije mana nego princip delovanja: gorke materije podstiču lučenje pljuvačke i želudačnog soka, pa se maslačak tradicionalno uzima pre jela kao aperitiv, a ne posle.
Koren sadrži najviše inulina, i to sezonski — u jesen znatno više nego u proleće.
Mlečni sok koji curi iz prelomljene stabljike nije otrovan, suprotno čestom verovanju. Gorak je i lepljiv, i kod osetljivih osoba može da nadraži kožu.
Kako se koristi
Tradicionalno se maslačak koristi kao blago gorko sredstvo za varenje i kao diuretik. Reč je o tradicionalnoj primeni, potvrđenoj dugom upotrebom, a ne o leku — za zdravstvene tegobe se obratite lekaru.
Salata od lista
Osnovni recept je namerno jednostavan, jer list ima svoj ukus koji ne treba zatrpavati.
Sastojci: mladi listovi maslačka, maslinovo ulje, sok od limuna, so.
Priprema: Listove operite i potopite u hladnu vodu preko noći — tako ublažavate gorčinu. Ako nemate vremena, držite ih 6–8 minuta u hladnoj posoljenoj vodi pa isperite. Ocedite, prelijte maslinovim uljem i limunovim sokom, posolite.
Salata od maslačka i krompira
Sastojci: 4 šake mladih listova, 1 kg krompira, 1–2 čena belog luka, maslinovo ulje, jabukovo sirće, so.
Priprema: Krompir skuvajte u kori i ogulite dok je još vruć. Isecite ga na kocke i pomešajte sa svežim listovima. Dodajte seckan beli luk, sirće, ulje i so i odmah izmešajte — topao krompir upije preliv. Služi se toplo ili hladno. Uz tvrdo kuvana jaja postaje samostalan obrok.
„Med” od maslačka
Nije pravi med — pčele tu ne učestvuju. To je gust sirup od cvetova, boje i konzistencije meda. Zato ide pod navodnicima.
Sastojci: 4 šolje latica, 4 šolje vode, 3 kriške limuna, pola mahune vanile (po želji), 2,5 šolje šećera.
Priprema: Cvetove operite i izdvojite latice — ako ostavite i zelene delove, sirup će biti gorči. Latice, vodu, limun i vanilu stavite u lonac, dovedite do ključanja pa krčkajte 30 minuta. Sklonite sa vatre i ostavite najmanje 6 sati da odstoji. Procedite kroz gustu krpu i čvrste delove bacite. Tečnost vratite na vatru, polako dodajte šećer uz mešanje dok se ne otopi, pa krčkajte na najtišoj vatri dok se ne zgusne. To može da potraje i do 4 sata — ne žurite, jer prejako kuvanje daje karamel ukus. Sipajte u sterilisane tegle i čuvajte u frižideru.
Imajte na umu da je ovo, nutritivno gledano, šećerni sirup. Ukusan je i lep za poklon, ali nije zdravstveni proizvod i ne treba ga tako tretirati.
Kafa od korena
Koren operite, isecite na kolutove i osušite. Zatim ga prepecite u rerni dok ne potamni i ne zamiriše, pa sameljite. Kuva se kao turska kafa. Nema kofein, ukus je zemljan i blago gorak, podseća na cikoriju.
Čaj od lista ili korena
Kašičica sušene droge na šolju vrele vode, poklopljeno 10 minuta. Od lista je blaži i deluje diuretično, od korena je gorči i tradicionalno se pije pre jela.
Kome maslačak ne prija
Ovo je deo koji se najčešće preskače, a najvažniji je.
- Alergija na ambroziju i druge biljke iz porodice glavočika (kamilica, neven, suncokret) — maslačak može izazvati unakrsnu reakciju.
- Diuretici — maslačak i sam deluje diuretično, pa uz lekove za izbacivanje tečnosti može doći do prekomernog gubitka vode i kalijuma.
- Antikoagulansi — list je bogat vitaminom K, koji utiče na dejstvo varfarina.
- Lekovi za dijabetes — moguć je dodatni pad šećera, pa je potrebna kontrola.
- Kamen u žuči ili začepljenje žučnih puteva — maslačak podstiče lučenje žuči i tu može da odmogne. Ne koristiti bez saveta lekara.
- Litijum — diuretično dejstvo može promeniti nivo leka u krvi.
Ako uzimate bilo koju stalnu terapiju, pomenite lekaru ili farmaceutu da planirate redovno da koristite maslačak. To je pitanje od pola minuta koje sprečava problem.
Ukratko
Maslačak je besplatno, rasprostranjeno i ukusno prolećno zelenilo sa dugom tradicijom upotrebe u kuhinji. List ide u salatu, cvet u sirup, koren u kafu i čaj. Nije lek i ne treba mu pripisivati moći koje nema — ali kao namirnica zaslužuje mnogo bolje mesto nego što ga ima.
