Celer (Apium graveolens) je povrće iz porodice štitonoša, iste kojoj pripadaju i peršun, mrkva i mirođija. Kod nas se sreće u tri oblika i vredi ih razlikovati, jer se koriste različito:
- Korenasti celer — krupan, kvrgav koren. Ono što kod nas ide u supu i u zimnicu.
- Stabljični celer — svetlozelene sočne stabljike, ono što se koristi za sok i za grickanje.
- Listasti celer — uzgaja se zbog lista, koristi se kao začin.
Šta sadrži
Celer je oko 95 odsto voda, pa je vrlo niskokaloričan. Od hranljivih materija donosi vitamin K, vitamin C, folnu kiselinu, vitamin B6, kalijum i mangan, uz malo natrijuma prirodnog porekla.
Zanimljiviji su njegovi biljni sastojci: apigenin i luteolin (flavonoidi), ftalidi — među njima 3-n-butilftalid, koji celeru daje prepoznatljiv miris — i pektinski polisaharidi.
Za šta je koristan
Vlakna i sitost pri malo kalorija
Ovo je najkonkretnija prednost celera i ne traži nikakvu ogradu. Stabljika daje volumen obroku, hrska, zasićuje i skoro ništa ne košta kalorijski. Kao užina umesto grickalica, teško da postoji bolji izbor.
Kalijum i krvni pritisak
Celer je dobar izvor kalijuma, a ishrana bogata kalijumom i siromašna natrijumom povoljno se odražava na krvni pritisak. To je opšte pravilo za povrće, ne posebna moć celera — ali celer tu spada.
Nizak glikemijski indeks
Zbog malo ugljenih hidrata i dosta vlakana, celer ne podiže šećer u krvi i uklapa se u ishranu kod dijabetesa.
Gde treba biti oprezan sa tvrdnjama
O celeru se piše da smanjuje upalu, štiti želudac od čira i snižava holesterol. Ta istraživanja postoje — ali su rađena na životinjama i u laboratoriji, sa izolovanim jedinjenjima i u koncentracijama koje se ne dobijaju jedući celer. To su obećavajući nalazi, ne uputstvo za lečenje.
Takođe: celer ne „alkalizuje organizam”. pH krvi telo održava u vrlo uskom rasponu i hrana ga ne pomera. Ta tvrdnja se ponavlja na mnogim sajtovima, ali nema osnova.
Sok od celera — šta stvarno dobijate
Sok od celera je poslednjih godina postao trend, uz obećanja koja daleko prevazilaze ono što povrće može. Vredi znati dve stvari.
Prvo, ceđenjem uklanjate vlakna — a vlakna su jedna od najvrednijih stvari koje celer nudi. Pojedena stabljika je nutritivno bolja od iscedene.
Drugo, u soku se koncentriše više stabljika nego što biste ih pojeli, pa se koncentriše i kalijum i natrijum. Za većinu ljudi to nije problem; kod bubrežne bolesti jeste.
Ako volite ukus, pijte ga slobodno. Samo ga posmatrajte kao osvežavajuće piće, a ne kao terapiju.
Sok od celera
Sastojci: 2 stabljike celera, limun ili limeta, 4 dl vode, nekoliko listova mente.
Priprema: Celer operite i odsecite krajeve. Provucite kroz sokovnik, dodajte isceđen limun i hladnu vodu. Ako koristite blender, izmiksajte sve zajedno pa procedite.
Recepti sa celerom
Čorba od celera
Sastojci: glavica korenastog celera, 50 g maslaca, litar supe, kašika gustina, 1 dl mleka, 2–3 kašike seckanog lista celera, so, biber.
Priprema: Celer očistite i isecite na kockice. U šerpi otopite maslac, dodajte celer i pržite dok ne omekša. Nalijte supom i kuvajte na umerenoj temperaturi dok celer ne bude sasvim mek. Pred kraj dodajte gustin razmućen u mleku i začine, pa kuvajte do željene gustine. Pospite seckanim listom.
Pohovani celer
Sastojci: koren celera, 100 g brašna, 100 g prezli, 2 jajeta, ulje.
Priprema: Celer operite i kratko obarite u ključaloj vodi — tako se lakše čisti i brže se prži. Ogulite ga i isecite na kolutove debljine oko pola centimetra. Uvaljajte redom u brašno, umućeno jaje i prezle. Pržite sa obe strane dok ne porumeni, pa ocedite na papirnom ubrusu.
Punjeni celer
Sastojci: glavica celera po osobi, mleveno juneće meso, jaje, crni luk, mast, kisela pavlaka, so.
Priprema: Celer oljuštite i obarite u slanoj vodi, pa kašičicom izdubite sredinu. Meso pripremite kao za musaku i umešajte iseckano tvrdo kuvano jaje. Napunite celer, poređajte u posudu, prelijte otopljenom mašću i zapecite u rerni. Pred kraj prelijte kiselom pavlakom.
Salata od celera i jabuka
Sastojci: koren celera srednje veličine, 2 velike kisele jabuke, sok limuna, 100 g posnog majoneza, listovi zelene salate, so, beli biber.
Priprema: Celer oljuštite, narendajte, odmah prelijte limunovim sokom — inače potamni — i ostavite poklopljeno u frižideru bar dva sata. Ocedite i pomešajte sa narendanim jabukama i majonezom. Servirajte na listovima zelene salate.
Brza salata od stabljičnog celera
Sastojci: 200 g stabljičnog celera, 2 kašike kisele pavlake, 2 kašike ricote, so, vlašac, prstohvat kardamoma, maslinovo i bundevino ulje, biber.
Priprema: Celer isecite na tanke kolutove. Polovinu umešajte sa pavlakom, ricotom i začinima, drugu polovinu dodajte na kraju da ostane hrskava. Pri serviranju prelijte uljima i pobiberite.
Na šta paziti
- Celer je jedan od čestih alergena. U Evropskoj uniji spada u sastojke koji se obavezno navode na deklaraciji. Reakcije umeju da budu ozbiljne, uključujući i anafilaksu.
- Fotosenzitivnost. Celer sadrži psoralene i bergapten, jedinjenja koja povećavaju osetljivost kože na sunce. To je uglavnom bitno onima koji rukuju velikim količinama celera — ali ako koristite koncentrovane preparate od semena, izbegavajte jako sunčanje.
- Seme celera i trudnoća. Koncentrovani preparati od semena se u trudnoći ne koriste. Celer kao povrće u hrani je sasvim u redu.
- Bubrežna bolest. Zbog kalijuma se držite količina koje vam je odredio lekar, naročito kada je reč o soku.
- Antikoagulansi. Celer sadrži vitamin K, pa važi isto pravilo kao za sve zeleno povrće — unos treba da bude ujednačen.
Celer je jeftino, svestrano povrće koje ide u supu, u salatu, u sok i u rernu. Nije lek, ali je jedna od onih namirnica koju vredi imati u frižideru cele godine.
